| Početna strana | |
| O sistemima | |
| Delovi sistema | |
| Projektovanje | |
| Montaža | |
| Održavanje | |
| Vrste projekata | |
| Ponuda | |
| Kontakt | |
PRINCIP RADA I OSNOVNI ELEMENTI AUTOMATSKOG ZALIVNOG SISTEMA |
||||
|---|---|---|---|---|
| TORO sistem funkcioniše bez prisustva čoveka, što je posebno značajno za vreme dužeg odsustva. Kada ste na godišnjem odmoru , nemate vremena ili jednostavno ne priliči da razvlačite creva ispred vašeg poslovnog objekta ili hotela. Značaj automatskog zalivanja je pre svega : - ušteda Vašeg vremena - ušteda vode - zaliva noću i ne ometa nikog - adekvatno i kompletno ravnomerno zaliveni travnjaci sa svim biljkama - vizuelni efekat samog zalivanja Procesom navodnjavanja osigurava se svežina i dugotrajnost zelenih površina. Vrtovi, parkovi i sportski tereni biće sigurni u vreme vrućih i sušnih letnjih dana. Ukrasne sadnice, cveće i trava biće zdravije i svežije. Ugradnjom automatskog sistema za navodnjevanje štedimo vodu i vreme a najvažnije što navodnjavanjem postižemo je optimalna količina vode za biljke, što kod ručnog zalivanja ne možemo da izmerimo . |
 |
|||
 |
Koliko? Znamo da svakoj biljci nije potrebna ista količina vode a ručnim zalivanjem to ne možemo kontrolisati. Često se ovakvim načinom neravnomerno zaliva ili se pak zaliva tako da jak mlaz vode oštećuje biljke.Problem neravnomerne raspodele naročito je vidljiv kod travnjaka gde takvo zalivanje može dovesti do velikih problema. Automatskim zalivanjem se ovaj problem eliminiše. Ovim sistemom se reguliše vreme trajanja navodnjavanja u toku dana, zavisno od vremenskih uslova, tako da se leti programira više puta dnevno u trajanju od 5-10 minuta. Potrošnja vode uvođenjem automatskog navodnjavanja smanjiće se, nestaće lokve uzrokovane prekomernim zalivanjem, kao i pojave suve trave na mestima koja nisu dovoljno vlažna. Primajući dovoljne količine vode biljke se pravilno razvijaju , a ukoliko nema dovoljno vode one rastu sporije, nejednako, ne cvetaju dovoljno i cvetovi su sitniji. Takođe pri nedostatku vode otpornost na bolesti se smanjuje pa biljke postaju podložne napadima bakterija, virusa i insekata, a u najgorem slučaju dolazi do sušenja. |
|||
| Kada zalivati? | ||||
| Najefikasnije vreme za zalivanje je u ranim jutarnjim satima ili kasno uveče kada su temperature zemlje i biljaka niže. Što je približnija temperatura vode i biljaka to je manja opasnost da će vaše biljke i travnjak oboleti od posledica zalivanja hladnom vodom u toku sunčanog dana. Noću se smanjuju gubici na isparavanjei više je iskorišćene vode |  |
|||
 |
Jedan automatski zalivni sistem sastoji se od: -upravljačkog uređaja -elektro ventila -vodovodnih cevi -raspršivača -senzora za kišu -spojnica -kablova za spajanje elektro ventila i upravljačke jedinice |
|||
| Upravljačka jedinica je uređaj sa satnim mehanizmom. Pomoću nje se programira vreme uključivanja raspršivača i period zalivanja. Postoji više različitih tipova upravaljačkih jedinica. Automatski sistem funkcioniše tako što se upravljačka jedinica programira i u tačno zadato vreme šalje signal do elektromagnetnog ventla koji u tom trenutku otvara ventil i pušta vodu u sistem za zalivanje do montiranih raspršivača, Posle programiranog vremena šalje drugi signal do elektro ventila i daje mu signal da se zatvori ventil i prekine protok vode a samim tim i prestaje zalivanje. |  |
|||
 |
Elektromagnetni ventil je povezan električnim kablovima sa upravljačkom jedinicom. Iza elektromagnetnog ventila nalazi se razvodni cevovod koji je ukopan.Cevi se postavljaju ispod površine zemlje u rov dubine oko 40 cm. Prečnik cevovoda određuje se u skladu sa zahtevima raspršivača i količinom vode kojom raspolažemo. Sa raspršivačima i ostalim elementima sistema povezuje se plastičnim spojnicama. Na te cеvi se na tačno određenim mestima montiraju raspršivači koji obezbeđuju ravnomerno zalivanje celokupne površine. Raspršivači se takođe postavljau ispod površine zemlje a njegov gornji deo postavlja se u ravni sa površinom zemlje, tako da celokupan sistem sa raspršivačima ne smeta i nije prepreka za košenje i ostale aktivnosti po zelenim površinama. Prilikom puštanja sistema u rad u trenutku kada počne zalivanje raspršivači se pod pritiskom vode izdižu iz zemlje i u tom položaju ostaju samo za vreme zalivanja, a spuštaju se čim se zalivanje završi. |
|||
| Postoje dve osnovne vrste TORO pop up raspršivača: sprej i rotor. Oni se razlikuju u načinu distribucije vode i dometu tj. veličini površine koju zalivaju, a time i po količini i pritisku vode koji je potreban za njihov projektovani rad. Obe vrste raspršivača se nalaze ispod površine zemlje,a vodom se snabdevaju preko cevi postavljenih u zemlji. Svaki tip raspršivača ima svoju namenu i domet, tako da se u projekat ucrtava tačno određeni raspršivač koji je namenjen za veličinu projektovane površine i ima tačno određen domet i potrošnju vode kako bi celokupna površina bila ravnomerno zalivena. |
 |
|||
 |
Na upravljački uređaj priključuje se senzor za kišu, koji u slučaju padavina automatski isključuje zalivni sistem, a posle isušenja uključuje zalivanje. Senzor za kišu postavlja se na otvoren prostor (najčešće na krov ili slično mesto izloženo padavinama, ali i suncu) da bi registrovao padavine. Ako količina registrovanih padavina prelazi zadatu donju granicu, na pr. 4 mm/m2, upravljačk ajedinica neće uključivati ventile (neće zalivati) sve dok se senzor ne ’’osuši’’. Sve padavine manje od zadate donje granice za senzor nisu merodavne i zalivanje se ne prekida. |
|||
| Izvor vode za snabdevanje sistema odnosno mesto iz koga obezbeđujemo vodu za zalivni sistem može biti: -vodovodna mreža -bunar sa odgovarajućom pumpom -jezera, reke, kanali i slično sa odgovarajućim pumpama |
 |
|||
